MEĐUNARODNA SARADNJA

U Velikoj Britaniji novi propisi za male i srednje poslodavce

OBAVEZNO INFORMISANJE I KONSULTOVANJE RADNIKA

Od 6. aprila kompanije i organizacije koje zapošljavaju izmedju 50-100 radnika treba da uvedu sistem koji će omogućiti odvijanje dijaloga izmedju uprave i zaposlenih.

Propisi o informisanju i konsultovanju uvode u Veliku Britaniju pravo koje je sadržano u Direktivi EU, a koje mnogi radnici širom EU već uživaju. Prvi put u Velikoj Britaniji postojaće mehanizam koji će od poslodavca zahtevati da obaveštava i konsultuje zaposlene i njihove predstavnike o čitavom nizu pitanja koje se tiču poslovanja, zapošljavanja i restrukturacije kompanije.

Po novim propisima, zaposleni sada imaju pravo da im se kaže šta se dešava u kompaniji, ali i da se čuje njihov glas. „Trebalo bi da prestane praksa 'groma iz vedra neba' kada su zaposleni o otpuštanju sa posla saznavali preko radija ili putem elektronske pošte“, kažu u britanskom Savezu sindikata (Trades Union Congress).

Naravno, mnoge uspešne i dobro vodjene kompanije već godinama informišu i konsultuju svoje radnike preko ugovora koje sklapaju sa sindikatima, preko Saveta preduzeća ili foruma zaposlenih. „Odgovorni poslodavci svesni su komparativnih prednosti i veće konkurentnosti njihovih preduzeća ako se osoblje oseća cenjenim i uključenim u upravljanje“, zaključuju u TUC.

Ova prava iz Direktive EU treba u Velikoj Britaniji da budu dodatak postojećim pravima radnika, a ne njihova zamena. Pa će i već postojeća prava priznatih sindikata da budu obavešteni i konsultovani o kolektivnom višku radne snage ili njenom transferu nastaviti da se primenjuju.

Izgledi za zapošljavanje u EU

BOLJE, ALI NEUJEDNAČENO

Rast zapošljavanja impresivan tokom prošle godine, piše u Zajedničkom izveštaju o zapošljavanju koji su ministri za zapošljavanje EU usvojili krajem februara

Tokom poslednje dve godine otvoreno je skoro 6,5 miliona radnih mesta, a predvidja se otvaranje novih 5 miliona do 2009. kaže se u Izveštaju. Očekuje se da u 2008. nezaposlenost u EU padne ispod 7% što bi bio najniži nivo od sredine 80-tih prošlog veka. Izveštaj u kome se ocenjuje sprovodjenje nacionalnih programa reformi država članica u oblasti zapošljavanja veoma je optimističan. Medjutim, on naglašava i oblasti koje su još problematične- nezaposlenost mladih i nedovoljno investiranje u obrazovanje i obuku.

Vladimir Špidla, komesar EU za zapošljavanje kaže:“Skorašnje reforme tržišta rada počinju da daju rezultate. Strukturalna nezaposlenost pala je za jednu trećinu od 2004. i stopa zaposlenosti u EU koja sada iznosi 66%, približila se našem cilju od 70%. Od 2005. države članice sprovele su suštinske reforme s tim što su neke u tome bile mnogo snažnije. Treba da udvostručimo naše napore da bismo odgovorili na globalizaciju i starenje stanovništva, naročito da ciljano više investiramo u permanentno obrazovanje.“

Stopa zapošljavanja starijih radnika od 43,5% (cilj je 50%), žena 57,2% (cilj je 60%) nastavlja da raste u čitavoj EU. Ali, uprkos pozitivnom učinku u 2006. izgleda da EU do 2010. neće ostvariti cilj postavljen Lisabonskom strategijom od  70% zaposlenosti. Da bi se taj cilj ostvario, po sadašnjoj stopi rasta trebalo bi otvoriti novih 20 miliona radnih mesta.

Nezaposlenost je znatno pala: sa 8,9% u 2005. na 8,2% u 2006. i skoro sve zemlje članice doprinele su ovom trendu. I žene, i muškarci su profitirali s padom nezaposlenosti od 9% odnosno 7,6%. Dugoročna nezaposlenost takodje pada već dve godine za redom, sa 4% na 3,6%.

Medjutim, neki regioni i grupe imali su manje koristi od ovog trenda. Nekvalifikovani, invalidi i migranti još imaju probleme u zapošljavanju. Veliki problem svih država članica ostaje nezaposlenost mladih, u proseku 17,4%. Medjutim, to smanjenje je rezultat značajnog smanjenja u malom broju zemalja (Poljskoj, Bugarskoj, Litvaniji, Holandiji i Španiji). U nekoliko drugih, stopa je povećana od 2004. i dva puta je izvesnije da će mladi čovek biti bez posla nego ostali radnici.

Skoro polovina država članica EU ima ili formuliše sveobuhvani prilaz za balansiranje više fleksibilnosti tržišta rada sa sigurnošću zaposlenja. Mada se mora reći da je njihov učinak u specifičnim komponentama fleksigurnost mnogo manji.

·          Segmentacija tržišta rada ostaje i dalje značajan problem u mnogim državama članicama i mnoge se pre fokusiraju na specifične aspekte rregulisanja tržišta rada nego na reformu postojećeg radnog zakonodavstva

·          Reforme sistema socijalne sigurnosti ograničile su se samo na reformu penzijskog sistema

·          Aktivna politika tržišta rada zavisila je od opadanja potrošnje od 2000. kao udela u BNP i po radniku

·          Najzad, učešće u permanentnom obrazovanju u EU jedva da se povećalo u periodu od 2005-2006. Ustvari, palo je u polovini država članica, a obrazovanje odraslih i dalje ostaje neujednačeno

U Izveštaju se ističe da je ulaganje u ljudski kapital, bolje uskladjeno sa potrebama tržišta ključno za premošćavanje jaza u produktivnosti izmedju EU i njenih globalnih konkurenata. EU treba da uzme u obzir da obrazovanje mora početi u ranom uzrastu i nastaviti se tokom čitavog života, a obrazovanje stečeno na poslu treba da bude priznato u celoj EU.

U sve većem broju grana nema dovoljno radnika (zdravstvo, briga o starima, obrazovanje, majstori i zanatstvo). Postoji potreba i za boljim predvidjanjima i praćenjem budućih potreba za odedjenim profilima radnika.

Iz Baze podataka  Evropske komisije

„Žene i muškarci u odlučivanju 2007.- analiza situacije i trendovi“

Podaci za izveštaj uzeti su iz baze podataka Evropske komisije o položaju žena i muškaraca u odlučivanju koji se odnose na više pozicije u institucijama EU, u 27 država članica, nečlanicama Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj i dvema zemljama kandidatima, Turskoj i Hrvatskoj. Izveštaj prikazuje činjenice i brojke o odlučivanju u tri glavne oblasti: politici, privredi i javnim uslugama.

Učešće žena u nacionalnim parlamentima poraslo je sa 16% u 1997. na 24% u 2007. iako je još dosta ispod tzv. kritične mase od 30% što je minimum potreban da bi žene imale znatniji uticaj na politiku. Evropski parlament je malo iznad ove cifre (31% žena), a muškarci brojno nadmašuju žene u kabinetima vlada EU u odnosu 3:1 (24% žena, 76% muškaraca).

U privrednom odlučivanju žene su takodje veoma malo zastupljene. U svim državama članicamam, guverneri centralnih banaka su muškarci. U EU, žene čine 44% svih radnika, ali se zaposljavaju na nižim pozicijama. One zau zimaju samo 32% izvršnih funkcija (izvršni direktori, direktori i direktori malog biznisa). Sve je manja zastupljenost žena u krupnom biznisu gde su muškarci skoro 90% članovi upravnih odbora i poslednjih godina nije bilo značajnijeg poboljšanja.

Značajan napredak zabeležan je u zastupljenosti žena u centralnoj administraciji zemalja EU gde trenutno zauzimaju skoro 33% mesta na najvišem nivou hijerarhije u poredjenju sa 17% u 1999. Učešće žena na sličnim mestima u evropskim institucijama takodje je poboljšana sa 14% na nešto manje od 20% u istom periodu, ali ima još mnogo prostora za poboljšanje.

Svuda u EU, 70% sudija koje predsedavaju nacionalnim vrhovnim sudovima su muškarci i 30% žene, ali to je zato što u nedavno prikljućenim zemljama ima mnogo žena u sudovima – u Bugarskoj (76% žena) i Rumuniji (74%). U 15 zemalja EU samo 18% sudija su žene, što predstavlja samo mali napredak u odnosu na 1999. kada ih je bilo 15%.

Sindikati traže promenu politike MMF

ZAŠTITA ZA RADNIKE OD POSLEDICA EKONOMSKE KRIZE

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) i svetski granski sindikati-Globalni sindikati (GS) veoma su zabrinuti zbog posledica koje ekonomsko usporavanje u svetu može imati na zaposlene i njihov standard. Oni su pozvali Svetsku banku (SB) i MMF da odobre znatno povećanje pomoći ove dve institucije zemljama koje žele da zaštite svoje gradjane i radnike, posebno najranjivije medju njima, od posledica ekonomske krize.

MKS ističe da će doći do povećanja nezaposlenosti, pada životnog standarda i rasta sitromaštva u velikom broju zemalja ukoliko se ne iznadje čvrst i koordiniran političiki odgovor na dramatičan porast finansijske i ekonomske neizvesnosti.

Svetski sindikati takodje traže od MMF i SB da pažnju usmere na politiku koja promoviše zapošljavanje dostojno čoveka, a ne da se koncentrišu na promociju deregulacije i deregulaciju tržišta rada. Pozivaju se međunarodne finansijske institucije (MFI) da pomognu zemljama koje žele da kontrolišu destabilizirajuće tokove kapitala što zahteva hitnu finansijsku pomoć da bi se prevazišli problemi platnog bilansa i tako poboljšala socijalna zaštita, zaštita na radnom mestu i prava radnika.  

Od MMF se traži da usvoji mere kojima će se zemljama pomoći da ublaže posledice globalnog usporavanja kao što su poskupljenja hrane i goriva; da im  se odobre hitni krediti za rešavanje finansijskih teškoća, kao i mere za zaštitu od destabilizirajućeg kretanja spekulativnog kapitala.

„Pre samo godinu dana“, kaže generalni sekretar MKS Gaj Rajder, „MMF bi bio zadovoljan da samo pusti tržišne snage da razreše krizu kao što je ova, ali na nedavnom sastanku Grupe 7 čak je i direktor MMF priznao značaj koordiniranog odgovora u vidu fiskalnog stimulansa tekućem globalnom ekonomskom zastoju.“  

I još nešto što je veoma značajno: svetski sindikati ponavljaju zahtev kome se pridružuju i druge organizacije gradjanskog društva da MFI konačno prestanu da uslovljavaju zemljame u razvoju reformama koje imaju štetne posledice po njihove privrede.

Tripartitni socijalni samit

NEOPHODNA SOCIJALNA EVROPA

„Evropi je potrebna efikasna socijalna dimenzija za njen uspešan ekonomski razvoj“, poručila je predsednica Evropske konfederacije sindikata, Vanja Ludbi-Vedin na tripartitnom socijalnom samitu 13. marta 2008. godine kojem su prisustvovali lideri sindikata Slovenije, Francuske i Češke.

Da podrška jedinstvenom tržištu zavisi od podrške socijalnoj Evropi, ukazao je i generalni sekretar EKS Džon Monks. Istovremeno, dva slučaja, koja su se našla pred Evropskim sudom pravde – Laval i Viking, a odnose se na položaj radnika migranata u Švedskoj i Danskoj, predstavljaju zapravo trijumf jedinstvenog tržišta nad funadamentalnim pravima na štrajk i pregovaranje i njihov uticaj savakako će se nepovoljno odraziti.

Smernice Lisabonske strategije imaju značajan socijalni kontest, pa bi kvalitet i borba protiv nesigurnog rada  trebali da budu u središtu nove Evropske strategije zapošljavanja. Fundamentalna prava nisu prava „drugog reda“ i to bi trebalo da imaju u vidu lideri EU na samitu krajem ove nedelje, zaključak je tripartitnog skupa.

Opomena kreatorima evropske ekonomske politike

BEZ GREŠAKA I LAŽNIH REFORMI

- Reagovanje EKS na poruke Konferencije o strukturnim reformama u Parizu, 17.3. 2008. -

Kreatori evropske ekonomske politike ne smeju više da zabadaju glavu u pesak, kaže EKS. Teškoće finansijskog sistema SAD i njene privrede ostaviće posledice i po Evropu i euro. Već je u toku preterana aprecijacija kursa eura sa ozbiljnim posledicama po radna mesta u EU.

Reagujući na poruke zajedničke konferencije o strukturnim reformama OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) i MMF, održane u Parizu 17. marta 2008. EKS je ukazao da problemi treba da se rešavaju odgovarajućim instrumentima.

EKS ocenjuje da se „kazino“ kapitalizam oteo kontroli i da bi se njime trebalo pozabaviti kroz ponovnu regulaciju finansijskog tržišta. Kriza se zloupotrebljava da se progura neovlašćena deregulacija tržišta rada i radničkih prava što će za posledicu imati dodatnu nesigurnost i stvari učiniti još gorim.   

Stav je EKS da je prava mera za sprečavanje evropske privrede da sledi silazni trend privrede SAD intervencija na tržištu novca kao bi se stabilizovao euro, smanjile kamate i povećale investicije sa ciljem jačanja domaće tražnje. Ekonomska kriza ne sme da se koristi kao alibi za lažne strukturne reforme, ističe EKS.

U Ljubljani protest evropskih sindikata 5.aprila

ZA BOLJE PLATE I STANDARD

Demonstarcije će biti održane 5. aprila 2008. u Ljubljani na inicijativu Evropske konfederacije sindikata. Protesti će se poklopiti sa održavanjem sastanka ministara finansija EU i Centralne banke EU o finansijskoj krizi.

Sindikati će protestvovati zbog:

-pada udela plata (i kupovne moći) u nacionalnonm dohotku evropskih zemalja

-poziva evropskih lidera na ograničavanje plata radnika, posebno u javnom sektoru, u trenutku kada životni standard stagnira ili pada, i kada je potrebna veća kupovna moć. Čak i OECD tvrdi da u EU nema problema sa platama

-prevelikih plata direktora i drugih najviših rukovodilaca koje i dalje ubrzano rastu;

-stalnog jaza u platama između žena i muškaraca

Sindikati vode akcije za:

-povećanje kupovne moći kako bi se eliminisalo siromaštvo i povećala tražnja u evropskim posustalim privredama

-minimalnu platu dostojnu čoveka u svim evropskim zemljama i smanjivanje razlika u platama između zemalja

-manju razliku između rukovodećih struktura i radnika, i između žena i muškaraca

Generalna konfederacija rada Grčke pozvala radnike u generalni štrajk

ODBRANA SOCIJALNE SIGURNOSTI

Grčka konfederacija rada - GSEE pozvala je zaposlene na 24-časovni generalni štrajk 19. marta 2008. za odbranu sistema socijalne sigurnosti i povećanje plata.

Protesti i industrijske akcije u mnogim granama usledili su pošto je grčka vlada objavila predlog Zakona o reformi sistema socijalne sigurnosti. Dok troškovi života prosto ekplodiraju, vlada predlaže vrlo nizak nivo penzija. Za sindikate je neprihvatljivo da država zahvata u sistem socijalne sigurnosti pošto je decenijama zavlačila ruku u njegove fondove kojima duguje 12,4 milijarde eura; opljačkan je i penzijski fond u skandalu sa obveznicama što je za posledicu imalo gubitak stotina miliona eura; a zbog rada na crno i neredovnog zapošljavanja fond je bio na gubitku za više od 4 milijarde eura godišnje.

Sindikati i radnici protestuju zbog nefer i neprihvatljivog zakonodavstva koje zanemaruje  realno stanje:

·          Drastično smanjenje ili zamrzavanje penzija i produženje penzijskog staža;

·          Ukida klauzule za zaštitu rizičnih i nezdravih zanimanja;

·          Ne poštuje prava na penziju i radnike koji godinama plaćaju doprinose;

·          Spaja postojećih preko 140 penzijskih fondova u manje od 10 što će voditi administrativnom haosu;

·          To je oštar napad na radnike u privatnom sektoru, žene i zaposlene majke jer pogoršava zaštitu materinstva i usmeren je protiv interesa mladih radnika.

GSEE zahteva da se povuče ovaj zakon koji ne obezbeđuje dugoročnu održivost i preživljavanje sistema socijalne sigurnosti; da se donesu efikasne mere za sprečavanje erozije plaćanja doprinosa; da vlada ispuni svoje ustvane obaveze da garantuje javni penzijski sistem.

U pozivu se naglašava odlučnost GSEE da se bori za rad, plate i penzije dostojne čoveka.

Rukovodstvo SSSS primilo predstavnike MOR

JOVAN PROTIĆ NOVI KOORDINATOR ZA SRBIJU

U Veću SSS Srbije,  u oproštajnoj poseti boravila je g-đa Petra Ulshofer, direktorka regionalne kancelarije MOR u Budimpešti. G- đa Ulshofer prelazi na novu dužnost u Ženevu, a ovu priliku iskoristila je i da predstavnicima Saveza - Slavici Savić, sekretaru VSSS Srbije, Draganu Zarubici, potpredsedniku VSSS Srbije i Ivanu Pavićeviću, sekretaru Međunarodnog odeljenja, zvanično predstavi budućeg koorinatora MOR za našu zemlju, gospodina Jovana Protića. Otvaranje kancelarije MOR za Srbiju će u znatnoj meri olakšati našu komunikaciju sa tom organizacijom i doprineti boljoj realizaciji projekata koji nas očekuju u budućnosti.

Planovi MOR u sledeće dve godine obuhvataju pre svega oblasti zapošljavanja i unapređenja socijalnog dijaloga. Upravo ka unapređenju tog dijaloga usmeren je najnoviji projekat koji će finansirati austrijska Agencija za unapređivanje saradnje. Na osnovu prethodne analize predviđen je čitav niz akcija čiji će cilj biti promena regulative koja usporava pregovarački proces između socijalnih partnera, jačanje njihovih organizacija i podizanje svesti o smislu i značaju pregovaranja i sistema kolektivnih ugovora. Predviđeno je da se 13. marta 2008. godine, u Beogradu, održi sastanak repezentativnih sindikata sa Unijom poslodavaca Srbije, a 14. marta 2008. godine, sastaće se predstavnici reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Srbije i Vlade Republike Srbije.

Sindikati suočeni sa novom ozbiljnom pretnjom

PROFESIONALNI RAZBIJAČI

Kongres sindikata Velike Britanije (TUC) kaže da  profesionalni razbijači sindikata iz SAD nisu dobrodošli u Veliku Britaniju-

Početkom februara, Kongres sindikata Velike Britanije (TUC) objavio je izveštaj u kome upozorava na pojavu čiji je cilj odvraćanje radnika od sindikata. O čemu se konkretno radi?

Britanski poslodavci sve više primenjuju praksu koju koriste njihove kolege u SAD za odvraćanje radnika od učlanjavanja u sindikat. Oni angažuju konsultantske firme koje ubeđuju radnike da se ne učlanjuju u sindikat jer, tvrde one, od toga imaju samo štetu.

Uporedo sa objavljivanjem izveštaja, TUC i američki AFL-CIO, najveća sindikalna centrala u SAD, angažuju se zajedno da bi sprečili poslodavce da satanizuju sindikate i zastrašuju zaposlene da se ne učlanjuju u njih. Dva sindikata nameravaju da razotkriju podmuklu taktiku koju koriste ovi razbijači da bi sprečili sindikat da dopre do radnih mesta na kojima još nije prisutan.

Izveštaj je za TUC sačinio dr Džon Logan sa londonskog ekonomskog fakulteta. U njemu se kaže da je razbijanje sindikata posao vredan više milijardi u SAD. Konsultanti koji se tim bave bili su toliko uspešni da uprkos tome što nekih 60 miliona Amerikanaca izjavljuje da bi želelo da se učlani u sindikat, članstvo u sindikatima privatnog sekotra iznosi skromnih 7,5% od ukupnog broja zaposlenih.

Taktika koju  koriste razbijači sindikata osmišljena je tako da uplaši radnike i odvrati ih od bilo kakvog pokušaja sindikata da ih pridobije na radnom mestu. Konsultanti koje plaćaju poslodavci upozoravaju radnike da će ih sindikat uznemiravati kod kuće, rizikovati njihovu sugirnost zaposlenja, i dovesti ih do gubitka zarade i nadoknada.

Zaposlenima kompanije dele letke u kojima ih upozoravaju da će ako se učlane u sindikat verovatno stalno biti u štrajku i izloženi nasilju ako se usude da u to vreme rade.

Mada je ova pojava razbijanja sindikata relativno neuobičajena u Velikoj Britaniji, TUC u izveštaju upozorava sindikate da obrate pažnju. Iako je zakon u Velikoj Britaniji mnogo strožiji prema poslodavcima koji krše radnička prava, aktivnosti razbijača sindikata verovatno će biti mnogo rasprostranjenije nego što mnogi sindikati to shvataju.

Generalni sekretar TUC-a, Brendan Barber kaže da podla taktika koju koriste konsultanti za razbijanje sindikata postaje sve privlačnija za jedan broj poslodavaca u Velikoj Britaniji. „Dobri poslodavci“, kaže Barber, „shvataju da je postojanje sindikata u kompaniji značajno u smislu bezbednosti na radu, komunikacije i obuke, i mnogi aktivno podstiču svoje radnike da se učlanjuju u sindikate. Međutim, jedan manji broj poslodavaca se plaši snage koju bi zaposleni dobili učlanjivanjem u sindikate i učiniće sve da sindikate spreči da uđu u njihove kompanije.“

On takođe kaže da su konsultanti za razbijanje sindikata „američki izvoz“ bez koga je radnim mestima u VB sasvim dobro. Ipak, aktivnosti razbijača sindikata su još malobrojne u VB u poređenju sa uticajem koji imaju u SAD. „Važno je da mi učinimo sve da ih potpuno sprečimo u njihovom poslu. Stoga je vrlo značajna naša saradnja sa američkim sindikatima na sprečavanju propagande konsultanata-razbijača sindikata“, ističe Barber.         

 Dr Logan ističe da već duže od tri decenije tzv. konsultanti za razbijanje sindikata pomažu američkim poslodavcima da ne poštuju fundamentalno radničko pravo da se organizuju u sindikate i vode kolektivne pregovore.

„U SAD postoji čitava industrija isključivo posvećena sprečavanju radnika da se organizuju u sindikate“, kaže dr Logan. „Neki od tih konsultanata sada rade na međunarodnom planu i teže da prošire svoj posao u VB i Evropi. Bitno je da se ne dozvoli da razbijanje sindikata ne procveta i sa ove strane okeana.“

Direktor za pridobijanje novog članstva američkog sindikata AFL-CIO, Stjuart Akuf, upozorava da je razbijanje sindikata postalo industrija vredna 4 milijarde dolara i da je to daleko najgori američki izvozni artikal. „Pošto ta industija raste i u VB, potrebno je da se udružimo i da se zajedno borimo protiv ovih visoko plaćenih, moralno propalih agenata korporativne pohlepe. Naša fundamentalna snaga leži u ujedinjenim radnicima i u akciji“, zaključuje američki sindikalni funkcioner.